Šrederov predlog: Prvo Srbija u EU, pa onda rešenje za Kosovo

Beograd -- Bivši nemački kancer Gerhard Šreder izjavio da bi bilo najlakše prvo primiti Srbiju u EU, pa onda rešavati pitanje Kosova.

Izvor: Tanjug
Podeli

Takav stav je sa geostrateškog i geopolitičkog aspekta najrealnija izjava koja se mogla čuti u poslednje vreme, smatra Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije. Šreder je to izjavio juče na konferenciji WORLD.MINDS koja je održana u Beogradu tokom razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Zečević smatra da bi, u slučaju da Srbija postane članica EU pre rešavanja kosovskog pitanja, bilo mnogo jednostavnije da se reši pitanje Kosova, iako je sam problem Kosova vrlo kompleksan i da rešavanje tog pitanja može da potraje, čak i kada bi Srbija postala članica EU.

"Ali, u suštini mislim da bi pritisak na albansku stranu da prihvati evropske norme i vrednosti bio mnogo veći kada bio u slučaju prijema Srbije u EU, nego što je danas, jer danas albanska strana igra upravo na tu kartu da ucenjuje Srbiju", navodi Zečević za Tanjug.

Ucene se svode i na to, kaže Zečević da Srbija neće ostvariti napredak ka EU zato što je albanska strana uvela takse od 100 odsto ili uradila nešto čime bi usporila rešavanje kosovskog pitanja. "Prema tome, mislim da bi pritisak na albansku stranu da poštuje evropske vrednosti bio mnogo veći da je Srbija u EU", naglašava Zečević.

Prema njegovim rečima, nameće se pitanje posle ovoliko vremena, šta je geostrateški interes EU, da li je to da se bavimo taksama od 100 odsto ili je geostrateški interes EU da se bavimo primenom evropskog prava i vrednosti u Srbiji.

"Da li je interes EU da se bavi pripajanjem Preševske doline Kosovu ili je interes EU da stabilizuje ekonomske razvoje na ovom području? Da li je normalno da nakon izbora za Evropski parlament ne bude nijedan poslanik iz Srbije, koja je evropska država i koja je doprinela ključno evropskoj istoriji praktično u njenom oslobođenju 1804. godine?", pita Zečević.

Dodaje i da ne bi trebalo da interes EU bude da nijedan poslanik iz Srbije ne bude u Evropskom parlamentu, osim možda Dejana Jovića, koji je u suštini poslanik iz Hrvatske, ali je član srpske stranke i možda će biti jedini predstavnik Srbije u EP.

Zečević smatra da EU posle izbora za EP mora da počne da razmišlja o svojoj paralizi i krizi, pre svega nemogućnosti da reformiše institucionalni sistem, kao i razlozima i uzrocima Bregzita.

"Istovremeno, EU posle izbora mora da počne da razmišlja šta da radi sa prostorom bivše Jugoslavije i da li misli da i dalje ignoriše svoje interese i interese srpskog naroda kada je reč o njegovom učešću u evropskim integracijama", kaže Zečević.

strana 1 od 59 idi na stranu